CSS (eng. Cascading Style Sheets) je jezik formatiranja pomoću kog se definiše izgled elemenata web-stranice. Ovo praktično znači da podešavamo izgled stranica pomoću CSS, tj. izgled slova, margina, paragrafa, ubacujemo boje, pravimo jednostavne animacije i slično.Još od početaka web dizajniranja je uočena potreba za razlikovanjem izgleda nekog dokumenta i njegovog sadržaja. Još u prvim verzijama HTML-a tekst je prezentiran korišćenjem FONT-a, ''bold'' (B) ili ''italic'' (I) ''tagova''. Navedeni prezentacioni HTML elementi održali su se do danas, ali njihove mogućnosti su daleko ispod onoga što bi web mogao i trebao pružati. Iz tih razloga se razvio CSS. Jednostavno rečeno, CSS je dizajniran kako bih omogućio razdvajanje sadržaja dokumenta napisanog u HTML-u od prezentacije, odnosno izgleda dokumenta, koja je napisana u CSS-u. Ovo razdvajanje sadržaja i izgleda dokumenta doprinosi pristupačnosti dokumenta, daje više fleksibilnosti i kontrole u određivanju karakteristika izgleda dokumenta, te smanjuje kompleksnost i ponavljanja u strukturi kodiranja. CSS je svetski opštee priznati standard u web dizajnu donesen od strane ''World Wide Web Consortium'' (W3C), organizacije sastavljene od glavnih igrača na webu kao što su univerziteti, kompanije i stručnjaci poput stručnjaka Microsoft - a. Poslednjih godina aktuelno je korišćenje alata kao što su Bootstrap i Foundation, koji u mnogome olakšavaju stilizovanje prezentacija. Ovaj sajt upravo napravljen je pomoću Bootstrapa. CSS predstavlja alfu i omegu Kvantuma znanja svakog uspešnog web dizajnera.

Uskoro Opširnije >>

PHP je programski jezik koji programerima treba da omogući jednostavnu izradu dinamičkih aplikacija za web. PHP je zapravo rekurzivna skraćenica od PHP: Hypertext Preprocessor. To je programski jezik čiji se kod dodaje u HTML kod Web strane, i po sintaksi je sličan jezicima C, Perl i Java. PHP je široko rasprostranjen Open Source, što znači da je izvorni kod dostupan javnosti za promene. Ovaj programski jezik je podržan od strane velikog broja platformi (gotovo svih), ali se posebno odomaćio na Unix / Linux platformi. Direktan konkurent PHP – Linux - Apache platformi je ASP – WindowsNT - IIS platforma, ali po većini Internet marketing agencija ubedljivo vodi PHP platforma, uglavnom zato što je besplatna i što je otvorenog koda. Pored svega navedenog, PHP svoju popularnost duguje svojoj sposobnosti da podrži veliki broj sistema za upravljanje bazama podataka (RDBMS), kao što su: na prvom mestu MySQL; pa zatim i ostali: MS SQL server, Oracle, Postgre SQL, MS Access i još mnoge druge. Ovo je ujedno i jedna od najbitnijih funkcija PHP-a. PHP na strani web servera predstavlja pretprocesor kome se prosleđuju PHP skripte. Ovo u praksi radi na sledeći način, kreiraju se HTML stranice i u njih dodaju se PHP skripte, date stranice obavezno imaju ekstenziju " .php ". Kada se postave na web server i kada ih korisnik zatraži putem svog internet pregledača, web server će na osnovu ekstenzije prepoznati da se radi o PHP stranicama i prosledi će ih instaliranom PHP pretprocesoru. Potom će pretprocesor izvršiti programski kod i rezultat vratiti web serveru, koji nakon toga sve šalje u internet pregledač. Rezultat procesiranja su najčešće dinamički kreirane HTML stranice, koje se zasnivaju na podacima iz neke od baza podataka, najčešće MySQL – a. Ovaj sajt je zasnovan na tom principu. U delu knjige možete pronaći moj istraživački rad o PHP. PHP ima i određene nedostatke, kao što je na primer pitanje bezbednosti. Prevashodno mi je želja da usavršim poznavanje ovog programskog jezika. PHP je mašina koja pokreće milione dinamičkih web aplikacija. Njegove velike mogućnosti, razumljiva sintaksa i podrška za razne operativne sisteme i web servere, učinili su ga idealnim jezikom za brz razvoj web aplikacija i za metodično konstruisanje složenih sistema. Glavni suparnik mi je ASP, ali za sada u ovoj bitci PHP odnosi pobedu, što ilustruje njegov udeo na tržištu u odnosu na ASP.

Opširnije >>

Iako je prvobitno bilo planirano da liči na Javu, Java Script ne sadrži nijedan od ključnih elemenata Jave, osim onih koji su preuzeti iz programskog jezika C. Sličnost u imenima je samo marketingški trik. Js je glavni predstavnik client - side jezika. JavaScript je kompaktni, objektno - orjentisani skriptni jezik za razvoj Internet aplikacija. Jezik je razvijen u kompaniji Netscape, koje je autor Netscape Navigator WWW pretraživača. Osmislio ga je Brendan Eich. Prvo mu je nadjenuo ime Mocha, zatim LiveScript i na kraju ga je primenovao u JavaScript. Netscape Navigator (od verzije 2.0), a i Microsoft Internet Explorer (od verzije 3.0) interpretiraju JavaScript naredbe koje su implementirane direktno unutar HTML dokumenta. Jedna od najčešćih zabluda o JavaScript jeziku je da je to pojednostavljena verzija Jave, programskog jezika iz Sun Microsystems tvrtke. Osim nepotpune sintaksne sličnosti i činjenice da se u oba jezika, i Javi i JavaScriptu, pišu aplikacije koje izvršava sam pretražitelj, ova dva jezika su potpuno različita. Sličnost imena je čisti marketinški potez (jezik je originalno nosio ime LiveScript i u posljednjem trenutko promijenjeno je u JavaScript). JavaScript i Java čine dobar tim, jer imaju različita svojstva. JavaScript može upravljati prikazom pretraživača i sadržaja, ali nema grafičkih ni mrežnih mogućnosti. Java ima upravo suprotna svojstva. JavaScript je sličan Javi, ali je mnogo jednostavniji za korištenje u nekim svakodnevnim situacijama. Za prikaz ili programiranje JavaScript skripata potreban nam je samo pretraživački program koji podržava JavaScript, a danas su svi vodeći internet pretraživači. Pravo ime JavaScript je ECMAScript. Prvi kriterijum za proređenje Jave i JavaScripta je lakoća programiranja. JavaScript je jednostavan za korišćenje, dok je za Javu potrebno veće znanje, a to je zbog toga što je Java potpun programski jezik sa svojstvima kao što su višenitnost i hvatanje grešaka. Drugi kriterijum su alati za razvoj aplikacija. Za Javu je potreban Sunov Java Development Kit ili neki drugi razvojni alat dok je za JavaScript dovoljno imati pretraživački program. Što se tiče ugrađivanja programa u Web stranicu Java aplikacije pozivaju se iz Web stranice pomoću naredbe APPLET, a pomoću nje se prosljeđuju i parametri koji su potrebni za rad. JavaScript skripti ugrađuju se direktno u HTML stranice. JavaScript program može upravljati apletima uključenim u HTML dokument i razmjenjivati s njima podatke. JavaScript svoju popularnost duguje i bibliotekama kao što su Jquery i Angular, koje su u mnogome unapredili ovaj jezik.

Uskor Opširnije >>

Jedna od najpopularnijih JavaScript biblioteka koja se koristi pri izradi Web stranica i Web aplikacija je jQuery. Svrha jQuery-a je da olakša izradu Web stranica i Web aplikacija koje koriste JavaScript. Korištenjem jQuery-a potrebno nam je puno manje linija koda, nego korištenjem JavaScripta. Važno je napomenuti da jQuery ne zamenjuje JavaScript, iako jQuery nudi neke sintaksne skraćenice, kod koji pišemo i dalje je JavaScript. Isto tako, ne trebamo toliko dobro da poznajemo JavaScript da bi koristili jQuery. Slajder na vrhu ove stranice napravljen je uz pomoć Jqurey jezika, ili prikaz tabova na ovoj stranici pomoću JQuery UI -a. Jedna od najvašnijih osobina ove biblioteke jeste olakšano korišćenje AJAX tehnologije.

Uskoro Opširnije >>

PHP je najpopularniji svetski skriptni jezik iz više razloga – fleksibilnost, jednostavnost upotrebe... Međutim kodiranje u PHP – u često može biti monotono i ponavljajuće. U takvim situacijam PHP frameworks mogu da pomognu. PHP frameworks pružaju osnovnu strukturu za izgradnju web aplikacija. Oni su zasnovani na MVC arihitekturi, što znači da su podeljeni na tri dela: 1. model - predstavlja jednu ili više klasa sa svojim stanjima koja se mogu prikazivati na zahtev View-a ili ih Controller može menjati. 2. View je odgovoran za prikaz podataka. View zna kako da prikaže i može omogućiti korisniku da menja podatke. View svakako ne treba da bude ogovoran za skladištenje podataka, osim kada se koristi kešSiranje kao mehanizam poboljšanja performansi. View može biti odgovoran za prikaz jednog ili više objekata iz modela. 3. Controller - interpretira input korisnika i prosleđuje ih do Model-a ili View-a. On odlučuje kako model treba da se promeni kao rezultat inputa korisnika i koji View treba da se koristi. CodeIgniter – je veoma poznat po svojim preformansama, jednostavnošću i brzini. Pruža jednostavna rešenja, video tutorijale, snažnu zajednicu i opširnu dokumentaciju. Ne zahteva skoro nikakva podešavanje. CodeIgniter omočućuje klase za FTP, email, upload fajlova, zip šifrovanje, itd. Sa druge strane nedostaju mu neke funkcije, koje se nalaze npr. u Yii –u. Takođe jedan od nedostataka je u tome što zahteva instaliranje raznih dodataka. Početnici u programiranju trebalo bi ovaj framework da uzmu u obzir.

Uskoro Opširnije >>

Bootstrap je CSS framework namenjen bržem i kvalitetnijem pravljenju web prezentacija. Twitter Bootstrap je potpuno besplatan i što je najbolje on je open-source tako da svako može da ga dorađuje i prosledi drugima. Bootstap ima više različitih pre - definisanih stilova, na vama je samo da dodelite njegove klase vašim elementima i vaš sajt postaje „responsive“, tj. prilagodjen formatu smart telefona i tableta. Na sajtu Bootstrap-a možete pronaći i dosta primera tako da vam neće biti teško da pronađete nazive klasa koji su vam potrebni. Sve što vam je potrebno jeste da pogledate kod u primeru. Pored primera nalazi se dosta tutorijala gde možete naučiti kako Bootstrap funkcioniše, kao i osnove CSS-a i JavaScript-a koje su vam potrebne da biste što bolje uradili vaš sajt. Tutorijali su napisani tako da će i oni koji nikada nisu koristili CSS ili JavaScript moći lako da se snađu i naprave baš ono što žele.

Uskoro Opširnije >>